Search

piše Sanja Evtimov

U jednom od prvih blogova (Koliko su javne finansije u Srbiji transparente?) govorili smo o tome šta je to budžet, a šta završni račun. U ovom blogu nastavljamo da se bavimo budžetom i na primeru Odluke o budžetu grada Novog Sada za 2019. godinu, objašnjavamo šta sve budžet treba da sadrži i pokušavamo da vam olakšamo čitanje budžeta i objasnimo osnovne termine koji se u odlukama i zakonima koriste (jedan deo definicija ekonomskih termina preuzet je iz Rečnika budžetskih pojmova kao i iz člana 2. Zakona o budžetskom sistemu).

Zakonom o budžetskom sistemu propisano je kako se budžet Republike Srbije ali i budžeti autonomnih pokrajina i budžeti jedinica lokalne samouprave (opština, gradova) planiraju, pripremaju, donose i izvršavaju. Budžet Republike Srbije svake godine donosi Narodna skupština, najkasnije do 15. decembra, u vidu Zakona o budžetu Republike Srbije. Ipak, praksa je pokazala da je donošenje zakona o budžetu u ovom roku češće izuzetak nego pravilo. Ovim zakonom se procenjuju prihodi i primanja, ali i rashodi i izdaci Republike Srbije za narednu godinu, odnosno tri naredne godine (kada su u pitanju kapitalni izdaci). Dakle, budžet predstavlja procenu, odnosno plan za trošenje novca u narednih godinu tj. tri godine dana.

Kada su u pitanju autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (opštine i gradovi), skupština autonomne pokrajine, odnosno opštine ili grada, donosi Odluku o budžetu, kojom se takođe procenjuju prihodi i primanja, utvrđuju rashodi i izdaci autonomne pokrajine odnosno opštine/grada za jednu odnosno tri naredne godine (kada je reč o kapitalnim izdacima). Kapitalni izdaci su izdaci za finansiranje kapitalnih projekata tj. projekta izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju i lokalnu vlast (na primer - izgradnja i održavanje autoputeva, bolnica, škola…). U kapitalne projekte mogu biti uključene i usluge projektnog planiranja, obezbeđivanja zemljišta na kojem će se graditi, ali i ulaganja u opreme, mašine i drugu nefinansijsku imovinu (softver) ukoliko su u funkciji javnog interesa…

Koji su delovi budžeta?

Budžet se sastoji iz opšteg dela, posebnog dela i obrazloženja (član 28. Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije).

1. deo - Opšti deo budžeta

Opšti deo budžeta sadrži:

  • Ukupne prihode i rashode, budžetski suficit (kada su budžetski prihodi i primanja viši od budžetskih rashoda i izdataka) odnosno budžetski deficit (kada su budžetski rashodi i izdaci (troškovi) viši od budžetskih prihoda i primanja);

  • Ukupni fiskalni suficit odnosno ukupni fiskalni deficit (budžetski suficit odnosno budžetski deficit koji je korigovan za transakcije u imovini - kao na primer primanja ostvarena privatizacijom (primanja) ili nabavke finansijske imovine (rashodi)), i obavezama– poput subvencija datih u formi kredita, a koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika);

  • Predlog za korišćenje suficita odnosno izvore za finansiranje deficita (recimo za finansiranje deficita može da se podigne kredit, ili da se proda deo državne imovine, ili da se smanje plate zaposlenih u državnom sektoru (obrazovanje, zdravstvo, socijalni radnici), ili da se smanje penzije…);

  • Pregled očekivanih sredstava iz finansijske pomoći EU;

  • Procenu neophodnih finansijskih sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije (finansijsko učešće Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti u sprovođenju programa finansijske pomoći Evropske unije koje se može obezbediti iz različitih izvora finansiranja);

  • Procenu ukupnog novog zaduženja, odnosno razduženja Republike Srbije u toku budžetske godine;

  • Procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom budžetske godine (gde garancija predstavlja instrument osiguranja kojim Republika garantuje da će dužnik obavezu ispuniti, a u slučaju kada dužnik nije u stanju da obavezu ispuni, teret ispunjenja obaveze pada na Republika koja je dužna da isplatiti novac iz budžeta. Dakle, Republika je u ovom slučaju poput žiranta za kredit);

  • Pregled planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine;

  • Stalnu budžetsku rezervu (deo javnih sredstava iz budžeta koji se koristi ukoliko se nešto nepredviđeno dogodi, između ostalog i za otklanjanje posledica vanrednih događaja kao što su poplave, suše i požari) i tekuću budžetsku rezervu (deo planiranih prihoda koji se ne raspoređuje unapred, već se po potrebi koristi za neplanirane svrhe, a za koje iznos javnih sredstava iz budžeta nije bio unapred utvrđen ili nije bio dozvoljen).

2. deo - Poseban deo budžeta i klasifikacije

Poseban deo budžeta sadrži prikaz rashoda po korisnicima (zakonodavna, izvršna i sudska vlast) i po izvorima prihoda. Rashodi su u ovom delu iskazani po organizacionoj, funkcionalnoj (COFOG), ekonomskoj (GFS) i programskoj klasifikaciji.

Organizaciona klasifikacija (na slici obeležena crveno) nam daje odgovor na pitanje KO je korisnik budžetskog novca – broj razreda i glave i ime korisnika. Na primeru Odluke o budžetu za 2019. godinu grada Novog Sada (II Poseban deo, Član 13.) možemo da vidimo da su u razdelu broj 1, glavi 01.01 prikazani rashodi Skupštine grada Novog Sada. Ukoliko idemo dalje kroz budžet, pod glavom 01.02 možemo videti rashode za Službu skupštine grada Novog Sada, a pod razdelom 2, glavom 02.01 se nalazi Gradonačelnik.

U tabeli koju možete da vidite ispod, prikazane su funkcionalna i ekonomska klasifikacija.

Funkcionalna i Ekonomska klasifikacija

Funkcionalna klasifikacija (na slici obeležena zelenom bojom) nam daje odgovor na pitanje KOJA OBLAST se finansira, odnosno za koju namenu se koristi novac. Na našem primeru možemo da vidimo da su pod brojem 111 Izvršni i zakonodavni organi, a ako idete malo dalje kroz budžet, možete videti da su pod brojem 130 Opšte usluge, a pod brojem 411 Opšti ekonomski i komercijalni poslovi. Tabela iznad daje definiciju samo prve cifre u nizu (1 u 111, 4 u 411) dok su sve funkcije i sama funkcionalna klasifikacija detaljno objašnjene u Pravilniku o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem.

Ekonomska klasifikacija (na slici obeležena ljubičastom bojom) odgovara na pitanje ŠTA je vrsta rashoda (da li su to plate, kapitalne investicije, transferna plaćanja…). U našem primeru možemo videti da izdatke za plate, dodatke i naknade zaposlenih pod brojem 411, pod brojem 412 su socijalni doprinosi na teret poslodavca, i tako dalje redom. Svaki broj/šifra odgovara određenoj vrsti rashoda, ali je možda zanimljivo napomenuti da šifra za kapitalne izdatke počinje cifrom 5. Ukoliko idete nešto dalje kroz odluku o budžetu za 2019. godinu grada Novog Sada, pod Ostalim uslugama, možete videti šifru 515 koja predstavlja rashode za nematerijalnu imovinu, pa zatim u okviru rashoda za Usluge protivpožarne zaštite, možemo naći šifru 512 za mašine i opremu i tako dalje. U tabeli su navedne osnovne vrste rashoda u okviru ekonomske klasifikacije.  

Programska klasifikacija (na slici obeležena plavom bojom) predstavlja deo koji se odnosi na programe, programske aktivnosti i projekte korisnika budžetskih sredstava i ukazuje nam za koje poslove/usluge se izdvaja određeni novac i koliko svaka usluga košta lokalnu samoupravu (grad, opštinu), autonomnu pokrajinu ili državu. U našem primeru imamo prikazan program pod šifrom 2101 – Politički sistem lokalne samouprave i programsku aktivnost pod šifrom 2101-0001 – Funkcionisanje Skupštine. Ako idemo dalje videćemo da se pod istim programom (šifra 2101) nalazi i programska aktivnost Podrška radu izvršnih organa vlasti i skupštine (2101-0003). Ukoliko idete dalje kroz budžet primetićete da se programska aktivnost 2101-0001 Funkcionisanje Skupštine ponavlja, ali je sada u okviru dela koji se odnosi na Izbornu komisiju, a ne više u okviru dela koji se odnosi na Skupštinu grada Novog Sada (organizaciona klasifikacija), dok su izdavanja i dalje namenjena za finansiranje oblasti Izvršni i zakonodavni organi (111 – funkcionalna klasifikacija). Dobra stvar kod Odluke o budžetu za 2019. godinu grada Novog Sada je što on sadrži i poseban Programski deo (Član 14.) gde se izlistani svi programi, programske aktivnosti i projekti. 

3. deo - Obrazloženje budžeta

Obrazloženje je deo koji je veoma koristan za praćenje budžeta jer sadrži programske informacije (opise programa, programskih aktivnosti i projekata korisnika budžetskih sredstava, ciljeve koji se žele postići u srednjoročnom periodu, kao i pokazatelje učinka za praćenje postizanja navedenih ciljeva) i detaljno obrazlaže opšti deo budžeta. U Odluci o budžetu grada Novog Sada za 2019. godinu obrazloženje možete naći na 122. strani. Treba međutim reći da jedan broj lokalnih samouprava zanemaruje da u odlukama o budžetu uključi i obrazloženje, te je važno je da ih podsetimo na član 28. Zakona o budžetskom sistemu i zahtevamo da ubuduće i obrazloženje bude u sastavu odluke o budžetu.

Na osnovu ovih smernica moguće je upoređivati budžete dva slična grada, videti šta su zaista ciljevi onih koji upravljaju gradom i da li ovi ciljevi odgovaraju predizbornim obećanjima, ali i koliko koja usluga/aktivnost košta, kao i ko najviše košta lokalnu samoupravu, autonomnu pokrajinu ili državu.

Kao i sa bilo čim drugim što krenemo da učimo, i proučavanje i čitanje budžeta izgleda teško na početku ali samo dok mu ne posvetimo pažnju i dok ne uvidimo značaj koji ima za sve nas. Dakle, samo polako, ni svet nije stvoren za jedan dan.  

#budžet #javnefinansije #lokalnasamouprava #opštine #gradovi

piše Rastko Nešković

Mogu se složiti sa tvrdnjom da tema javnih finansija nije bliska građanima, naprotiv, čini mi se da zbog upotrebe stručnih izraza i brojki većina građana nema želju da sazna nešto više o ovoj temi i zaista pokuša da je razume. Svedoci smo da šira javnost gotovo nekritički prihvata pojmove i stavove političara, eksperata ili različitih analitičara čije aktivnosti i poruke prenose mediji. Moj je utisak da građani a priori prihvataju podatke i vrednosne sudove koji se prenose preko medija u koje imaju poverenje, odnosno, ukoliko takve podatke i sudove iznose javne ličnosti za koje smatraju da su stručne i od integriteta. U tom smislu, domaću javnost, zapravo, građane, potrebno je zainteresovati za temu javnih finansija, a to se može učiniti isključivo tako što će se građanima pružiti tačne informacije na jasan i razumljiv način. Pisanje ovog bloga je samo mali doprinos tome da se građani informišu i zainteresuju za to gde ide njihov novac.

Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisane su tri vrste prihoda kojima jedinice lokalne samouprave, odnosno svaki grad ili opština u Srbiji, raspolažu: izvorni, ustupljeni i transferni prihodi. Svi ovi prihodi zajedno, čine novčana sredstva koja ulaze u lokalni budžet iz koga se dalje finansiraju nadležnosti lokalne samouprave.

Izvorni prihodi

Izvorni prihodi su prihodi čiju stopu, odnosno način i merila za utvrđivanje njihovog iznosa, utvrđuje jedinica lokalne samouprave, pri čemu se zakonom može ograničiti visina poreske stope tj. može se utvrditi najviši i najniži iznos naknade. Ovo praktično znači da lokalne samouprave imaju najveću slobodu prilikom utvrđivanja iznosa (ili stope) i uslova (kriterijuma) po kojima će se naplaćivati porezi, takse ili drugi prihodi koji se smatraju izvornim prihodima. Lokalne samouprave ograničene su na taj način što ne mogu propisati stope ili iznose veće od onih koji su predviđeni zakonom, dok u svemu ostalom imaju slobodu prilikom regulisanja naplate izvornih prihoda na svojoj teritoriji. Ovo jeste pravilo, ali se često događa da se posebnim zakonima toliko detaljno reguliše pitanje naplate pojedinih izvornih prihoda da su opštine i gradovi praktično onemogućeni da svojim propisima regulišu kriterijume za naplatu tih prihoda. Zakon kao izvorne prihode između ostalog određuje porez na imovinu (porez na nepokretnost), lokalne administrativne takse, lokalne komunalne takse, boravišnu taksu itd. Naplatu izvornih javnih prihoda vrše organi lokalne samouprave tj. lokalna poreska administracija.

Ustupljeni prihodi

Zakon o finansiranju lokalne samouprave ustupljene prihode definiše kao prihode čija se osnovica i stopa, odnosno način i merila za utvrđivanje visine iznosa utvrđuju zakonom, a prihod ostvaren na teritoriji lokalne samouprave se ustupa u celini ili delimično toj lokalnoj samoupravi. Iz ovakve definicije se zaključuje da lokalne samouprave praktično nemaju uticaj na oređivanje stope ili visine niti kriterijuma za naplatu takvih prihoda. Sa druge strane finansijski efekti ustupljenih prihoda mogu biti značajni za budžet opštine ili grada s obzirom da se barem deo prihoda koji se naplati na toj teritoriji ustupa lokalnoj samoupravi. U ustupljene prihode spadaju porez na dohodak građana (porez na zarade), porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava (porez koji se plaća prilikom prometa nepokretnosti). Potrebno je naglasiti da porez na zarade u delu od 74% odnosno 77% pripada opštinama odnosno gradovima kod kojih je naplaćen. Naplatu ustupljenih prihoda vrši republička poreska administracija tj. Poreska uprava.

Transferni prihodi

Za razliku od izvornih i ustupljenih prihoda Zakon o finansiranju lokalne samouprave nije precizno definisao pojam transfernih prihoda. Međutim, zakon pravi razliku između namenskih i nenamenskih sredstava. Bez obzira na izostanak sveobuhvatne definicije u zakonu može se reći da nenamenska transferna sredstva predstavljaju sredstva republičkog nivoa vlasti koja se raspodeljuju:

  • kada su prihodi po glavi stanovnika po osnovu ustupljenih poreza ispod određenog procenta proseka opština (bez gradova) – transfer ujednačavanja;

  • kada se nadomešta deo izgubljenih prihoda koji nastaje zbog promene republičkih poreskih propisa – kompenzacioni transfer;

  • svim jedinicima lokalne samouprave, izuzev grada Beograda, na osnovu stepena razvijenosti – transfer solidarnosti;

  • svim jedinicima lokalne samouprave prema kriterijumima utvrđenim Zakonom o finansiranju lokale samouprave – opšti transfer.

Sa druge strane, novčana sredstva sa nivoa republičke vlasti koja se koriste za finansiranje određenih funkcija i izdataka lokalnih samouprava, odnosno koji se koriste za finansiranje tačno određene svrhe, smatraju se namenskim transferima.

Često se u javnosti može čuti da se lokalne samouprave tretiraju nejdnako kada je u pitanju raspodela novca sa republičkog nivoa vlasti (transferna sredstva), te da je razlog za to odsustvo jasnih kriterijuma za raspodelu novca gradovima i opštinama. U najvećem delu ovakve konstatacije nisu tačne i proizvod su nepoznavanja domaćih propisa, odnosno nepoznavanja mogućnosti koje nam sistem pruža da pratimo i proverimo valjanost primene kriterijuma prilikom raspodele novca lokalnim samoupravama iz republičkog budžeta.

Naime, Zakon o finansiranju lokalne samouprave u čl. 38. do 43. detaljno uređuje kriterijume za raspodelu svih vrsta nenamenskih sredstava (ujednačavanje, kompenzacioni, opšti i transfer solidarnosti). Potrebno je obratiti pažnju na pomenute zakonske odredbe i upoznati se sa kriterijumima koji su tamo navedeni. Ovom prilikom se nećemo detaljnije baviti propisanim kriterijumima ali će to svakako biti tema u nekom od narednih blogova. Za sada je dovoljno znati da postoje kriterijumi za raspodelu novca lokalnim samoupravama iz republičkog budžeta i da su propisani zakonom.

Osim toga što smo saznali da postoje kriterijumi na osnovu kojih se raspodeljuje novac sa republičkog nivoa vlasti lokalnim samoupravama i da su ti kriterijumi utvrđeni zakonom, neophodno je ukazati na institucije koje obavljaju poslove od značaja za finansiranje lokalnih samouprava. U cilju obezbeđivanja načela pravičnosti, efikasnosti i otvorenosti sistema finansiranja lokalne samouprave osnovana je Komisija za finansiranje lokalne samouprave. Komisija između ostalog analizira kriterijume i merila za dodelu transfera i utvrđivanje njihove visine po jedinicama lokalne samouprave i analizira programe namenskih transfera uključujući postupke dodeljivanja i kriterijume za izbor. Komisiju čini predsednik i deset članova od kojih pet članova imenuje Vlada, a pet članova Stalna konferencija gradova i opština. 

Zanimljivo je primetiti da Komisija za finansiranje lokalne samouprave još uvek nema sajt, iako vidimo da postoji 2013. godine, te se samim tim teško može pratiti njen rad.

Na kraju, svima nama kao građanima preostaje jedino da i sami istražujemo i pratimo javne finansije, da ne prihvatamo samo ono što nam se u medijima nudi, već da se dodatno obrazujemo, kako bismo znali kuda to naš novac odlazi, i time bili u stanju da postavljamo pitanja i kontrolišemo vlast, a ne da vlast putem medija kontroliše nas. 

#javnefinansije #lokalnasamouprava #opštine #gradovi #porez #takse

Updated: Apr 19

piše Rastko Nešković

Kada se pomene termin poreska pravda, pretpostavljam da oni koji su kudikamo upućeni u ovu temu najpre pomisle na offshore zone i multinacionalne kompanije koje realizuju višemilionske transakcije preko preduzeća sa egzotičnih ostrva. Medijski natpisi o „fantomskim“ preduzećima koja postoje samo „u papirima“ i o kojima javnost ne može saznati ništa više osim adrese, broja telefona, imena direktora, a nekada čak ni toliko, predstavljaju najčešći način na koji se građani susreću sa onim što možemo nazvati poreska (ne)pravda. Izbegavanje plaćanja poreza, odnosno, nepoštovanje poreskih propisa je univerzalni problem koji već decenijama zaokuplja pažnju država, akademske zajednice, nevladinog sektora i privrede.

Međutim, tema ovog bloga nije poreska pravda ili bolje reći poreska nepravda kao globalni fenomen, već mi je namera da čitaoce podstaknem da razmisle o tome da li poreska (ne)pravda postoji i u okvirima lokalnih nivoa vlasti, odnosno javnih finansija na lokalnom nivou u Srbiji.

Poreska pravda nije zakonska kategorija. Nijednim zakonom nije definisano šta se podrazumeva pod tim pojmom. U tom smislu najpravilnije je poresku pravdu shvatiti kao cilj kojem bi trebalo da teži svako demokratsko društvo. Tačnije, poreska pravda je princip (načelo) koji podrazumeva da svaki građanin, preduzetnik ili preduzeće plaća poreze i druge dažbine u iznosu koji je srazmeran njegovoj ekonomskoj snazi, u roku i na način predviđen zakonom, koji se jednako primenjuje na sve.

Ovakvo shvatanje poreske pravde govori nam da se radi o pojmu koji je po svojoj strukturi složen i da u sebi sadrži tri elementa, i to:

  • zakonitost - obaveza plaćanja poreza i drugih prihoda zasnovana je na zakonu;

  • pravičnost - poreski obveznici plaćaju poreze i druge prihode u iznosima koji, barem načelno, odgovaraju njihovim ekonomskim mogućnostima;

  • jednakost - prilikom naplate poreza i drugih prihoda nadležni organi propise moraju primenjivati jednako prema svim poreskim obveznicima.

Suštinsko obeležje poreske pravde u kontekstu lokalnih javnih finansija, na koje treba obratiti posebnu pažnju kada je u pitanju Republika Srbija, jeste jednaka primena zakona odnosno pravna sigurnost. Zapravo, pravna sigurnost se mora razumeti kao sastavni deo principa poreske pravde.

Primer učestalog kršenja principa poreske pravde u Republici Srbiji - reprogram javnih prihoda lokalnih samouprava 

Gradovi i opštine preko svojih lokalnih poreskih administracija dužni su da sve poreske obveznike (ali i obveznike drugih javnih prihoda) tretiraju jednako. Neophodno je prestati sa primenom ad hoc reprograma (koji najčešće obuhvataju otpis dela duga) za kojim često posežu lokalne samouprave kada žele da brzo pribave novčana sredstva koja nedostaju u budžetu.

Bez obzira o kom prihodu lokalne samouprave se radi, odnosno bez obzira da li je u pitanju prihod koji ide direktno u budžet (npr. porez na nepokretnost, lokalna komunalna taksa itd.) ili prihod koji ne ide direktno u lokalni budžet, ako ga primera radi prikuplja javno preduzeće (npr. naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, naknada za komunalne usluge itd.), lokalne vlasti su dužne da naplaćuju zakonito i jednako prema svima.

Učestala primena reprograma (npr. za dugovanja na ime komunalnih usluga, dugovanja na ime neplaćenih zakupnina za poslovni prostor u svojini lokalne samouprave i sl.) koji podrazumeva otpis dela dugovanja (neretko polovine duga ili više) šalje poruku široj javnosti da pravovremeno izmirenje obaveza nije korisno, odnosno da ponašanje koje je odgovorno prema zajednici, na posredan način biva označeno kao socijalno nepoželjno.

Lokalne samouprave prilikom sprovođenja reprorgama javnih prihoda to čine u formi opšteg pravnog akta (odluka skupštine opštine ili grada) kojim se predviđaju jednaki uslovi za sve obveznike da ostvare izvesne pogodnosti (npr. otpis zatezne kamate, otpis dela glavnice duga, isplata u ratama itd.). Međutim, samo se na prvi pogled može reći da ovakvi akti slede princip pravne sigurnosti. Ukoliko se stvar sagleda pažljivije može se videti da lokalne vlasti po pravilu ovakve reprograme sprovode u kraćim vremenskim periodima tj. oni važe kraći rok i odnose se na sve obveznike bez uzimanja u obzir njihovih ekonomskih i socijalnih prilika koje mogu biti od značaja za naplatu javnih prihoda. Da budem jasan, pravna sigurnost ne znači negiranje postojanja objektivnih razlika između ekonomske moći privrednih subjekata ili socijalnog položaja građana. Naprotiv, pravna sigurnost znači unapred poznate, jasne i predvidive uslove naplate javnih prihoda koji prepoznaju ekonomsko-socijalne razlike među obveznicima.

Ukoliko bi kao hipotetički primer uzeli odluku skupštine lokalne samouprave o reprogramu novčanih iznosa koje po osnovu zakupnine duguju zakupci poslovnih prostora, bilo bi neophodno da se pre donošenja takve odluke sprovede analiza strukture zakupaca (da li se radi o preduzetnicima, malim ili mikro preduzećima, utvrditi njihov godišnji prihod, broj radno angažovanih itd.). Nakon sprovedene analize, reprogram bi pružio pogodnosti u skladu sa kategorijom u kojoj se zakupac nalazi npr. duži rok otplate na rate ili pravo na otpis dela duga imali bi zakupci koji zapošljavaju više lica, koji su kasnije osnovani (novi privredni subjekti), preduzetnici iz socijalno ugroženih grupa i sl. U suprotnom, reprogrami ne predstavljaju ništa drugo nego izvesnu nagradu onim obveznicima koji nisu ispunili svoju zakonsku dužnost.

Svako izbegavanje plaćanja poreza ali i drugih obaveza prema državi ili lokalnoj samoupravi, bez obzira da li je posledica namerne aktivnosti poreskog dužnika ili neke sistemske slabosti državnog aparata, ima za rezultat gubitak poverenja građana u institucije i pad kvaliteta socijalnih usluga (zdravstvo, školstvo, komunalna infrastruktura i sl.).

Princip poreske pravde mora naći svoju primenu uvek prilikom prikupljanja i trošenja javnih sredstava, bez obzira da li se radi o budžetu lokalne samouprave, pokrajine ili republičkom nivou vlasti.

Sa druge strane, princip poreske pravde može se ostvariti isključivo uz obezbeđivanje transparentnosti postupka pripreme, usvajanja i realizacije budžeta, ali i drugih odluka lokalne samouprave koje su od značaja za javne finansije. Zbog toga je neophodno upoznati se sa mehanizmima pomoću kojih građani mogu da se informišu o pitanjima od značaja za planiranje i trošenje javnih sredstava o čemu je bilo više reči u prethodnim tekstovima na našem blogu.

#poreskapravda